Autor nas odvodi do malih hercegovačkih kasaba, kroz predele i gradove, do velelepnih metropola. Glavni junak priče Filip odigrava svoje uloge i više nego odlično. Sve ovo zajedno čini jedan zanimljiv i šarolik vremeplov. Roman koji na ovaj način opisuje mali grad u srcu Hercegovine, gde su dešavanja baš kao napisana u knjizi je retkost u našoj književnosti. Roman “Ljudi Senke” predstavlja sjajan pokušaj i način da literatura oslika region i dela nekih većih istorijskih događaja koja su se tu dešavala.

Hrišćanstvo i umetnost. Veoma zanimljiv osvrt na umetnost i religiju i njihovu neraskidivu vezu kroz vekove umetničkih dela i stvaralaštva. Knjiga se takođe bavi i pojedinačnim umetničkim delima zasebno, duboko analizirajući svako delo, njegovo nastajanje, motiv, priču i značenje samom umetniku dela. Knjiga je uvrštena u našu kategoriju Top umetnost & kultura, tako da je toplo preporučujemo svim ljubiteljima ove oblasti.

Ukoliko je odgovor na ova pitanja isti, odnosno nikad, vreme je da zgrabite ovo delo Miroslava Radakovića, nabacite svoj šešir za plažu i širom otvorenih ušiju i očiju, prepustite se i pažljivo osmotrite gde vas je odveo ovaj sjajni autor. Mnogo toga ćete saznati a dobar provod je zagarantovan! Priče o običnim ljudima, njihovim sudbinama i postupcima, može se reći mnogo više o bilo kojoj zemlji nego obilazeći njene turističke atrakcije. U to će vas Miroslav ubediti, zajedno sa njegovom životnom pričom i junacima iz celog sveta, kulturama i običajima.

“Balkanska civilizacija” knjiga autora Trajana Stojanovića obuhvata raznovrsne teme, od klime i folklora do pedagogije, prodajnih tehnika i demografije, pa sve do statusnih grupa do srodstva, plemenskih odnosa i muških udruženja. Ova knjiga obuhvata do devet milenijuma i bavi se krupnim regionalnim podkulturama, bavi se balknaskom civilizacijom u potpunosti. Pored svega toga je i istorijska, proučava vremensko društveno prostorne odnose.

U kući Paunovića, slavlje Svetog Nikole tradicionalno se održava i okuplja goste u kući, ali iznenada donosi neke zabranjene teme i dira u bolne i nezaceljene rane. Da li ima načina da se sukob od nekoliko decenija ikako premosti? Kakva je to zla kob koja toliko dugo utiče na sudbine svih članova porodica. Možda će baš proslava slave i jedna iznenadna poseta doneti mir i rasplet umornoj duši najstarijeg Paunovića. Radnja romana traje dva dana, međutim čitav vek je stao. Sve bolne uspomene, neotkrivene spletke i tajne koje su dovele do ishoda tragičnih razmera, sve se sliva u jedan jedini trenutak.

’’Njihovo glavno oružje bila je reč – izgovorena ili napisana. U kakvim okolnostima su stasavali, kakve su bile njihove pojedinačne i kolektivne akcije i sudbine, kako su nadzirani, praćeni, prisluškivani, zatvarani, koliko su bili spremni na samožrtvovanje, koje ličnosti su same sebe promovisale u disidente? To su samo neka od pitanja kojima se Slobodan Kljakić, dugogodišnji novinar i publicista, bavi u ovoj knjizi. Autor je dugo istraživao temu disidentstva, a mnogi koji su stekli ovu „titulu” lično su mu se ispovedali u dugim razgovorima i prepiskama, poput Vladimira Dedijera. Kako su njihova imena i načini delovanja imali različitu težinu, tako su i različitim vrstama represije bili izloženi. Od nesporno najpoznatijih i onih koji su podneli najveće žrtve, poput Milovana Đilasa i Mihajla Mihajlova, zatvaranog profesora Mihaila Đurića, do otpuštanja profesora sa Pravnog i Filozofskog fakulteta, progona vođa studentskih protesta 1968, stalnih prozivanja grupe iz Simine 9, višesatnih polemika sa Dobricom Ćosićem, zabrana knjiga, časopisa, skupova. Knjigu potražite OVDE

Samim tim je lestvica očekivanja, kako pisca tako i čitaoca, podignuta veoma visoko. Roman u kome, kroz neverovatnu liniju narativa prisustvujemo odrastanju dečaka, Branka iz Like, glavnog junaka i samog naratora, ubrzo shvatamo da je to i simbolički neko od predaka samog pisca. On nam priča jednu od najtragičnijih i najkrvavijih poglavlja srpskog naroda, priču o genocidu sprovedenom od strane Nezavisne Države Hrvatske, tokom Drugog svetskog rata. Vreme u kom pišu mu ne pruža nikakvu naklonost, iako svakim događajem i danom potvrđuje ispravnost odluke da se piše o ovakvoj osetljivoj temi. Ove stranice preplavljuje ogromna količina emocija i shvatamo da je on jednostavno morao da je ispriča, koliko god tema bila škakljiva. Borislav Kosanović nas vodi u brdoviti krš Like, i pripoveda nam o tragičnim događajima sa autentičnim glasom. Kosanović sjajno vlada leksikom, narativom i ritmom. Njegovi književni orijentiri bili su Andrićeva sklonost ka hronici, Ćopićeva iskrenost, poetičnost u duhu Crnjanskog, i još mnogo toga šta je činilo naše najpoznatije pisce. Ovo osećamo dok prelazimo stranice ovog romana, nevezano za našu lokaciju. Bilo da smo u Zagrebu, ili Bjeljevini, ove metaforičke slike su jasne i snažne. Ko uspe da pobedi vuka u šumi, odsnono strah u sebi, odbranio je nevinost od prljavštine i belinu od senke. Na veoma jasan način nam govori da su čitavi naraštaji onih koji su prethodili Branku, i ostalim likovima, kao i oni koje će doći, gaiti istom stazom ideala i baš kao junaci ovog romana, postojati u opasnosni, pod senkom šume. Ovakav roman i sam njegov sadržaj je često mač sa dve oštrice, želje skupljane celog života. Roman predstavalja stazu kojom se nije koračalo, već se često izbegavala ali se nekako uvek naletalo na nju. Ovo je veoma zrelo prozno delo, veliki trud je vidljiv u svakoj epizodi koje su smeštene u veoma stvarnim okolnostima, koje daju snažne temlje konstrukcijama svih linija ove knjige.

Bio je to ispit izdržljivosti, koliko mogu. Da li mogu. Kroz ovu knjigu Nikola će vas naučiti o tome kako izgledaju pripreme za tako neobična putovanja i dati uvid u nezgode kao i u ljepote putovanja. Uputiće vas u to kakvu opremu treba imati za ovo putovanje. Ko mu je pomogao za ostvarenje cilja, kada je bio gladan,žedan, prljav i zabrinut, kada je padao i kako se digao. Koliko je neki grad bio dostupan za podići novac na WU, a koji to nisu bili. Kako pronaći hostele ili aplikacije za smještaj, kao što je couchsurfing. Ispričat će vam o dobroti nepoznatih ljudi kad se najmanje nadate. Oni su tu. Svako od vas će uknjizi ponaći dio koji mu se najviše dopao. Tako npr. Igor Rakočević navodi da ga je najviše dirnuo način na koji piše o svojoj majci. Naravno ,na duhovit način. Zahvala majci je zato jer kako kaže, dala mu je korijenje i krila. Da zna od kuda je i da može na krilima svojih želja da odleti kuda god on to želi. Možda je vrijednost ove knjige upravo ta, što će nekome biti najbolji dio upravo onaj koji nekome drugom to i nije. Nikola vam na svoj način pokušava objasniti vrijednosti i bogatstva pređenog puta. To je ono što vidi dok putuje biciklom. Prekrasna ili nekad nemilosrdna priroda, različite kulture, običaji, neobični gradovi, sela, drugačiji ljudi, grandiozne infrastrukture ili čak i nepostojeće. Ono što je sanjao kao mali dječak, postalo je stvarnost. On kaže: “Zamislite da nešto volite i da ta ljubav ne može da prestane”. Vozite se i slušate čarobni žubor mora, rijeka i jezera. Vozite i gledate nebo i zvijezde iznad sebe, čujete cvrkut ptica i i osjetite miris sibirskih šuma, azijske kuhinje i prašinu sporednih puteva, vjetar u kosi i sunce i kišu na leđima. To je, ono što zovu ,biti bogat, na obrtnut način. Na ovako zahtjevno putovanje nije bilo moguće poći ako nisi bio fizički i mentalno spremljen. Pripreme su bile duge i detaljne. Nikola, kao vječiti sportaš, košarkaš, završio je fakultet sportskih nauka, dugi niz godina radio je kao košarkaški trener , a 2018 i 2019. I u Kini. To je bila njegova najveća sreća. Veliki humanista i dobrovoljni davalac krvi, na svoja putovnja je uvijek išao sa posvećenim ciljem. Za pomoć djeci pri liječenju, pismo zahvale Ocu Partenijusu u Grčku, za borbu protiv odlaganja nuklearnog otpada u blizini njegovog grada, za voljenog psa Alekseja. Nikola mu je obećao da će doći do Kine i Sjeverne Koreje. I došao je. Nikola je opisao u knjizi svojih 5 putovanja na biciklu, kroz 54 države. Knjiga Biciklom put svile je nadhnuta rutom Puta svile Marka Pola od Evrope do Azije Iz 13.st. Da, naravno Marko Polo nije mogao ni da sanja o Nikolinom poduhvatu. Uživajte u čitanju.

Knjiga je sačinjena od osam delova. Prvi deo govori o sećanjima glumaca koji su blosko surađivali sa Nedom, a to su: Miodrag Brik Krivokapić, Rade Šerbedžija, Branko Cvejić, Lordan Zafranović, Milan Jelić, Meto Jovanovski, Goran Marković, Miloš Radivojević, Nikola Kole Angelovski, Dejan Karaklajić. Drugi deo (zvan “Filmske impresije”) sačinjen je od tekstova napisanih o Nedi Arnerić. Tekstove su pisali Daniel Rafaelić, Veljko Krulčić, Goran Jovanović, Dževdet Tuzlić, Dejan Dabić i Stojan Sinadinov. Treći deo (“Zvezdana prašina”) bavi se sabranim člancima iz magazina i časopisa koji su pisali o Nedi, kao i internet stranicama i knjigama. Četvrti deo (“Pozorište”) bazira se na Nedinu karijeru u pozorištu. Tekstove su pisali: Milica Kralj, Aleksandra Alača, Lazar Ristovski, Dušan Kovačević, Svetozar Cvetković. Peti deo se bavi televizijskim uradcima i ulogama u kojima je glumila Neda Arnerić. Šesti deo “likovnost” urađen je od strane Suzane Spasić i teksta “Vojna Deca”. Zadnja dva dela bave se filmskom i televizijskom filmografijom kao i uređenim spiskom sa ulogama koje je Neda ostvarima u pozorištu. Knjigu Potražite OVDE

Naslov romana Prokleta avlija odnosi se na istražni zatvor u Carigradu (Današnji Istanbul). Vremensko razdoblje radnje nije tačno navedeno ali je okvirno period kasnijeg Osmanskog carstva. To je i period koji je pisac najviše predstavljao u svojim delima. Roman počinje pričom iz manastira u kome dva fratra, fra Mija i fra Rastislav, razgovaraju nakon smrti fra Petra. Iz njihovih priča saznajemo o fra Petru. Fra Petar bio je čovek kojeg su zanimale najraličitije stvari od nauke, mehanike do učenja jezika i pisanja. Prosto rečeno, bio je učen čovek. Njegov život bio je prepun događaja o kojima je često pričao bratstvu manastira. Dok fra Mija i fra Rastislav popisuju manastirski inventar, fra Rastitslav se priseća priče koju mu je fra Petar pričao. To je priča o fra Petrovom dvomesečnom boravku u ”Prokletoj avliji”. Na početku ove priče saznajemo razlog za hapšenje i okvirni opis stanja u Osmanskom Carstvu iz tog perioda naročito između verskih sredina. Za vreme fra Petrove posete Carigradu, Turska vlast dolazi do pisma u kome se pominje progon hrišćanskih vernika u delu Osmanskog Carstva koji je danas deo Albanije. Kako je on verski službenik, fra Petar biva uhapšen zbog sumnje da je on napisao to pismo. Prilikom ispitivanja on pokušava da se odbrani od optužbi negirajući bilo kakvu vezu sa tim i ukazujući na besmisao celog slučaja. Nakon neuspešne odbrane, fra Petar biva zatočen i poslat u “Avliju” (zatvor). Sam zatvor je opisan verno i do najsitnijih detalja što govori o tome da je ova sredina ostavila jak utisak na fra Petra jer je on fra Rastislavu govorio o tome u toliko detalja. Opisani su i ljudi koji su bili u zatvoru. Pored zatvorenika opisani su i stražari i uprava na čelu sa upravnikom Latifagom zvanim Karađoz. Upravnik je sve smatrao krivima bez obzira zbog čega su zarobljeni. To je pravdao sebi jer je sa velikim uspehom uspevao da izvuče priznanja za nedela koja još nisu bila dokazana. Zbog toga i mnogo čega drugog je bio omražen među zatvorenicima. O teškobi boravka u ovom zatvoru govori i to da su ćelije bile krcate sa po petnaestak zatvorenika koji su tu po najrazličitijim osudama. Neki su počinili najteža dela, neki lakša a neki su nevini. Preko dana zatvorenici su bili u svojim grupama sa kojima su delili interes i provodili su vreme na različite načine, često kockajući se. Preko noći dolazilo je do smene različitih zvukova od cike i škripanja do pevanja. U delu zatvora u kom je boravio fra Petar bio je i Zaim koji je voleo da govori svima koji su se zatekli oko njega da ga slušaju. On je često nastavljao priče koje su drugi pričali i preuveličavao ih. Time je pokušavao da se namene drugim grupama zatvorenika ali se dešavalo suprotno. Često je ljudima dosađivao pa su počeli da ga izbegavaju sve dok nije ostao sam. Tokom prvih dana u ”Avliji”, fra Petru je bilo teško. Nije uspevao da se navikne i prihvati gde se našao. Vreme je provodio skrivajući se u uglu ćelije trudeći se da ne ometa druge. Ali, nakon kraćeg vremena, u ćeliju dolazi još nekoliko zatvorenika koji se slično ponašaju. Jedan od novajlija je zapao za oko fra Petru jer je imao knjige sa sobom i znao je da čita. Taj čovek se zvao Ćamil efendija. Ćamil je jedan od centralnih likova u “Prokletoj Avliji”. On je mladić koji je za to doba i svoje godine bio vrlo obrazovan. Znao je da čita i piše na više jezika. Sa fra Petrom je provodio vreme u razgovoru i dnevnim aktivnostima. Kada je Čamil premešten u drugu ćeliju, umesto njega kod fra Petra stiže novi zatvorenik. Ime mu je Haim, i on je Jevrej iz Smirne. Haim je govorio o stvarima koje su se zadesile pre njegovog hapšenja. Ono što je fra Petra najviše zanimalo u Haimovoj priči je ono sto je govorio o Ćamilu. Iz ovog govora saznajemo da je Ćamil sin Turčina i Grknje iz Smirne. Njegove polusestre sa majčine strane su tragično stradale što je njegova majka teško podnela i nosila se sa time sve do kraja svog života. Ćamilov otac, Tahir-paša, je bio ugledan i imućan čovek koji je Ćamilu udovoljavao u njegovoj ljubavi prema knjizi i ostavio mu sav svoj imetak nakon svoje smrti. Ono što Ćamila dovodi u zatvor je verovatno to što je pominjao sultanovog brata zbog čega ga je vlast sklonila iz političkog života. Za Ćamila ipak brinu ljudi od izvan zatvora te mu omogućuju da dobije bolju ćeliju, onu u koju je prešao pre Haimovog dolaska. Fra Petar i Ćamil su provodili vreme u razgovoru i druženju. Vodili su razgovore o Džem-sultanu i vladajućoj porodici Osmanskog Carstva. To je trajalo sve dok nije nastala tuča i haos iz kog se gubi svaki trag o Ćamilu. Fra Petar je pušten iz zatvora zahvaljujući zalaganju fra Tadije (fratra sa kojim je dosao u Carigrad). Međutim, nije odmah pušten na slobodu već u progonstvo u Akru gde je proveo još osam meseci. Nakon ovog perioda, fra Petar se ipak vraća u Bosnu i prenosi ovu priču. Takođe dodaje da je osetio žaljenje za Ćamilovom sudbinom i kajanje jer nije učinio više da pomogne nesrećnom mladiću. Ovde se roman i priča o fra Petru u Prokletoj Avliji završavaju. Naratori priča u ovom romanu su i sami likovi romana. Opis samih naratora daje nam jasniju sliku o njihovim pričama i uspostavlja ton naracije. Oni daju i okvir vremenskom periodu romana. Takođe, ovde možemo videti i način na koji i sam pisac dolazi do priča o kojima piše. U ovom romanu do izražaja dolazi piščeva veština da priče koje više ljudi zasebno priča sastavi u jednu priču koju prenosi i sam od korica do korica.

Pripovetka se bavi Marom, prelepom devojkom i kćerkom pekara kao glavnom figurom. Marina sudbina brzo će biti promenjena nakon što je paša koji vodi grad ugleda kod njenog oca u pekari. Paša odlučuje da Maru silom privede pod svoje i natera da mu bude jedna od robinja. Mara se vremenom polako navikava na novonastalu situaciju dok se njen otac i fratar iz sela bore da je oslobode. Mara neočekivano pronalazi komfor i mir u Ali-pašinom haremu. Sve se odjednom menja kada Ali-paša dobija informaciju da mora da se preseli u drugu zemlju i ostavi grad koji je vodio. On ne može da povede robinje sa sobom i one su primorane da ostanu i same se snađu. Mara je prisiljena da se udomi u jednoj bogatoj hrišćanskoj porodici u selu. Ona otkriva njihove mnoge mračne tajne i tek tada uviđa koliko neki ljudi mogu drugim ljudima zla naneti. Mara krišom posmatra porodicu Pamuković i njihovu decu. Ona već psihički slaba i iscrpljena jedne noći biva napadnuta od strane zeta Pamukovića.

Andrićev roman obuhvata četiri veka istorije, prateći život mosta i ljudi koji su povezani sa njim. Kroz bogatu i slojevitu priču, čitaoci će doživeti sve nijanse ljudskih sudbina, političkih previranja i društvenih promena koje su se odvijale duž vremena. “Na Drini ćuprija” nije samo priča o mostu, već i o životima ljudi koji su njime povezani, o njihovim nadama, strahovima, ljubavima i borbama. Andrićeva proza je duboka i prožeta različitim slojevima značenja, što ovaj roman čini nezaboravnim delom svetske književnosti.

Andrićev roman obuhvata četiri veka istorije, prateći život mosta i ljudi koji su povezani sa njim. Kroz bogatu i slojevitu priču, čitaoci će doživeti sve nijanse ljudskih sudbina, političkih previranja i društvenih promena koje su se odvijale duž vremena. “Na Drini ćuprija” nije samo priča o mostu, već i o životima ljudi koji su njime povezani, o njihovim nadama, strahovima, ljubavima i borbama. Andrićeva proza je duboka i prožeta različitim slojevima značenja, što ovaj roman čini nezaboravnim delom svetske književnosti.

Andrićev roman obuhvata četiri veka istorije, prateći život mosta i ljudi koji su povezani sa njim. Kroz bogatu i slojevitu priču, čitaoci će doživeti sve nijanse ljudskih sudbina, političkih previranja i društvenih promena koje su se odvijale duž vremena. “Na Drini ćuprija” nije samo priča o mostu, već i o životima ljudi koji su njime povezani, o njihovim nadama, strahovima, ljubavima i borbama. Andrićeva proza je duboka i prožeta različitim slojevima značenja, što ovaj roman čini nezaboravnim delom svetske književnosti.

Andrićev roman obuhvata četiri veka istorije, prateći život mosta i ljudi koji su povezani sa njim. Kroz bogatu i slojevitu priču, čitaoci će doživeti sve nijanse ljudskih sudbina, političkih previranja i društvenih promena koje su se odvijale duž vremena. “Na Drini ćuprija” nije samo priča o mostu, već i o životima ljudi koji su njime povezani, o njihovim nadama, strahovima, ljubavima i borbama. Andrićeva proza je duboka i prožeta različitim slojevima značenja, što ovaj roman čini nezaboravnim delom svetske književnosti.

Posebnu dragocenost ovom izdanju daju originalne ilustracije poznatog slikara Dragana Stojkova, koje dodatno obogaćuju Andrićevu poetsku viziju. Uz to, predgovor su napisali akademik Matija Bećković i poznati pisac Miro Vuksanović, pružajući čitaocima dodatni kontekst i uvid u značaj ovog dela. “Ex ponto” nije samo pesničko delo već i duboko emotivno putovanje kroz Andrićevu dušu, sažeto u izuzetnoj lepoti jezika i izraza. Ova pesma ostavlja neizbrisiv trag u srcima čitalaca, prenoseći duboke emocije i univerzalne istine o ljudskom iskustvu.

Posebnu dragocenost ovom izdanju daju originalne ilustracije poznatog slikara Dragana Stojkova, koje dodatno obogaćuju Andrićevu poetsku viziju. Uz to, predgovor su napisali akademik Matija Bećković i poznati pisac Miro Vuksanović, pružajući čitaocima dodatni kontekst i uvid u značaj ovog dela. “Ex ponto” nije samo pesničko delo već i duboko emotivno putovanje kroz Andrićevu dušu, sažeto u izuzetnoj lepoti jezika i izraza. Ova pesma ostavlja neizbrisiv trag u srcima čitalaca, prenoseći duboke emocije i univerzalne istine o ljudskom iskustvu.

Radnja se odvija u carigradskoj tamnici Prokleta avlija, gde su smešteni različiti zatvorenici poput fra Petra, Haima i Ćamila. Kroz niz priča u priči, Andrić vešto predstavlja život i sudbine ovih likova, dok se smenjuju različiti pripovedači koji otkrivaju svoje životne priče i dileme. Posebno upečatljiv je lik upravnika zatvora, Karađoza, čija suvoparna strogost i suptilna manipulacija doprinose mračnoj atmosferi tamnice. Andrić majstorski gradi kompleksne odnose između likova, istražujući teme ljudske sudbine, slobode i moralne odgovornosti. “Prokleta avlija” ostaje jedno od najznačajnijih dela srpske i svetske književnosti, čije duboke poruke o ljudskoj prirodi i društvenim odnosima i danas imaju snažan uticaj na čitaoce širom sveta.

Radnja romana obuhvata period od sedam godina boravka stranih konzula u vezirskom gradu Travniku. Kroz ovaj period, Andrić oslikava sudar četiri sveta različitog nasleđa, kulture i vere, koji se ne žele ni razumeti ni saživeti. U središtu dešavanja je obična raja iz tadašnje Bosne, koja se na surov način nađe između ovih svetova. Roman prikazuje visoki svet intriga, političkih spletki i mešetarenja, ali istovremeno oslikava i suštinsku nemoć ljudskosti pred okrutnošću istorijskih okolnosti. “Travnička hronika” je duboko slojevit roman koji istražuje večitu potrebu za osvajanjem i sudar različitih svetova, ostavljajući dubok i neizbrisiv trag u svetu književnosti.

Radnja romana obuhvata period od sedam godina boravka stranih konzula u vezirskom gradu Travniku. Kroz ovaj period, Andrić oslikava sudar četiri sveta različitog nasleđa, kulture i vere, koji se ne žele ni razumeti ni saživeti. U središtu dešavanja je obična raja iz tadašnje Bosne, koja se na surov način nađe između ovih svetova. Roman prikazuje visoki svet intriga, političkih spletki i mešetarenja, ali istovremeno oslikava i suštinsku nemoć ljudskosti pred okrutnošću istorijskih okolnosti. “Travnička hronika” je duboko slojevit roman koji istražuje večitu potrebu za osvajanjem i sudar različitih svetova, ostavljajući dubok i neizbrisiv trag u svetu književnosti.

Radnja romana obuhvata period od sedam godina boravka stranih konzula u vezirskom gradu Travniku. Kroz ovaj period, Andrić oslikava sudar četiri sveta različitog nasleđa, kulture i vere, koji se ne žele ni razumeti ni saživeti. U središtu dešavanja je obična raja iz tadašnje Bosne, koja se na surov način nađe između ovih svetova. Roman prikazuje visoki svet intriga, političkih spletki i mešetarenja, ali istovremeno oslikava i suštinsku nemoć ljudskosti pred okrutnošću istorijskih okolnosti. “Travnička hronika” je duboko slojevit roman koji istražuje večitu potrebu za osvajanjem i sudar različitih svetova, ostavljajući dubok i neizbrisiv trag u svetu književnosti.

U pratnji ostalih su Blamova porodica i njegov najbolji prijatelj, koji su svi poginuli u zloglasnoj novosadskoj raciji januara 1942. Blam je živ. On ne traži osvetu, odmazdu. Njegov život gledaoca čini još mučnijim zbog jasnoće sa kojom vidi događaje oko sebe. Pred njim prolaze siluete mrtvih, a on ono što je njihov svakodnevni život ugrađuje u svoj. “Knjiga o Blamu” je postskriptum o mađarskoj okupaciji Novog Sada tokom Drugog svetskog rata, ispričana kroz žalosno, žalosno postojanje romana protagonista, Miroslav Blam. Blam je poluautobiografski prikaz autora romana Aleksandra Tišme. “Knjiga o Blamu” je roman o efektima boravka u toj rupi i o tome kako je sada izaći iz nje. Miroslav Blam je, kao i Tišma, tokom rata spašen od smrti, iako je u poređenju sa Tišmom, njegov osećanje krivice je totalno, njegova krivica se prebacuje u dominantni element njegovog života. Blam, osim smrti zbog toga što je bio u braku sa hrišćankom, bio je svedok uništenja svoje porodice i većine njegove zajednice u napadu 1942. godine. Najvažnija stvar koju treba znati o Miroslavu Blamu je da bi on, da je on zapravo on sam, da se ponašao na način na koji je želeo, da se prema njemu odnosi prema njegovoj stvarnoj religiji, već bio mrtav. I na neki način jeste; Blam želi da bude svoj, tako da na neki način želi da bude mrtav. Ali Blam je živ, a samim tim i nije on, jer da jeste, kao što smo rekli, bio bi mrtav. Ovo je život Miroslava Blama. Živeći u noćnoj mori, Blamov stvarni život je dugo napušten, njegovo pravo ja je odavno odustalo u zamenu za relativni opstanak. Najvažnije je znati o Miroslavu Blamu da bi trebalo da bude mrtav. Kao takvi, čitamo biografiju nekoga ko ne bi trebalo da bude živ; ne zato što je preživeo retku bolest pri rođenju, ne zato što je za dlaku izbegao smrtonosnu nesreću dok je bio dete, već zato što bi, da je bio ono što zaista jeste, bio uništen, zajedno sa svojom porodicom, na osamnaest mogućih načina: gas, pištolj, utapanje, iscrpljenost od rada, samoubistvo, i dalje. On je izbegao pravu sudbinu koja ga je čekala menjajući ko je bio. Sada, ipak, on nije ono što je bio, i živi kao neko ko nije na mestu gde je nekada živela njegova prava osoba. To je ono što je mišljeno retkom koji opisuje Blama koji luta ulicama poput melanholije. Kao rezultat toga, ova knjiga se dešava u prošlosti, ili, bilo šta suštinsko. Zbog toga njegov život nije sasvim smrtno stanje, ali teško da je ni životno. Blam je suspendovan u omamljenosti između „one strane života“ i „ove strane smrti“. Sadašnjost je život iz prošlosti. Njegov brak, ili njegov nedostatak, analogan je ovom spektralnom stanju. Njegov neuspeli brak, iako još uvek traje, predstavlja njegov život, jer je to samo ime, činjenica, potpis na parčetu papira u nekoj evidenciji, a mrtav je na svaki drugi način. Na kraju, uprkos (i zbog) svih njegovih nastojanja da se sakrije od nas, na kraju ipak prepoznajemo Blama, bar delimično, na osnovu obdukcije koju Tišma sprovodi metodom postavljanja, između rešetki njegovog kaveza, razne scene Blamovog života, prošlosti i sadašnjosti (jer su isprepletene), ispred njega, i beleženje kako Blam reaguje na ljude i situacije koje nose. Blam prepoznaje mesta i ljude, i zna i pamti više nego što prepušta onima koji su ostali oko njega. Sećanja koja izbegava aktiviraju njegova preovlađujuća osećanja krivice i stida i proizvode uznemirujuće sanjarenja koja inspirišu scene romana. Kroz ove događaje, Blama vidimo i kao kovčeg koji mora ostati oko svega što nesvesno štiti, kao i šta god da je to što kovčeg zapravo štiti. Blam je osuđen u ćeliju, sam u zatvoru koji je sada u Novom Sadu (ima li mesta tako punog krivice), ostavši tamo dugo nakon što su se zločinci lažno oslobodili, da samo Blam to ne prepozna. Da, krivci su otišli ​​na slobodu, a slobodni su postali krivi i Novi Sad, grad Blamovog rođenja i metaforičke smrti, postao je njegov zauvek Limbo, gde nikada neće biti potpuno kriv u svojoj krivici, i nikada neće biti pušten na slobodu. po svojoj nevinosti, samo mu se nudi okruženje kontinuiranog, stalno obnavljanog stida.

Autorova lična i profesionalna biografija i politička i kulturna istorija njegovog doba čine agregat različitih anegdota i svedočanstava, kojima je u cilju umetničke homogenizacije bio potreban određeni kohezivni faktor. Osim ujednačenog stilskog prikaza i hronološke i tematske klasifikacije građe, strip tehnike služe kao upadljiv metod uobličavanja ovog materijala i kao dosledan autorov dosledan način književnog prikaza.

Prag, 1992. godine, Saša se bori za preživljavanje kao prodavac košulja na pijaci, dok mu se sudbina neočekivano ne preokrene. Upoznaje Bobana, svog daljeg rođaka, koji se bavi prodajom posebnog drveta – bosanskog javora rebraša, idealnog za izradu prefinjenih violina. Zalihe tog drveta su na izmaku, a povratak u Bosnu nije moguć zbog ratnih okolnosti. Stoga se Boban i Saša dogovaraju da zajedno krenu u Rumuniju, u potrazi za nešto manje kvalitetnim, ali cenjenim rumunskim javorom. Na tom putu ih prati Ilije, rumunski vodič koji se trudi govoriti srpski, i njegova hrabra rođaka Maričica koja je pobegla od nasilnog muža. Dok tragaju za skupocenim drvetom, suočavaju se s brojnim preprekama, kao što su bivši pripadnici Sekuritatee, besni radnici pilana i mračna šuma koja krije tajne. Autor Saša Savić vešto konstruiše ovu priču, preplićući elemente avanture, trilera i toplih međuljudskih odnosa. “Četvrta violina” odiše autentičnošću, istražuje teme prijateljstva, hrabrosti i suočavanja s prošlošću, ostavljajući snažan utisak na čitaoca. Ovaj roman, svojom originalnošću i emotivnom snagom, ne samo da osvaja srca čitalaca, već i zaslužuje svoje mesto u književnim kanonima našeg jezika.

“Kafe B.” donosi dubok uvid u živote ljudi čije sudbine oblikuje politička vladavina koja se temelji na ideološkoj, religioznoj i rasnoj netoleranciji. Ova netolerancija ostavlja nesagledive posledice na ljudske živote, a politički moćnici se bezobzirno igraju sudbinama običnih ljudi, povlačeći ih u vrtlog događaja na koje oni ne mogu uticati. Protagonisti se suočavaju sa olujama koje donose političke promene i istorijske turbulencije, a njihove lične priče postaju svedočanstva o ljudskim patnjama i gubicima. Kroz ovu knjigu, Lazar Lalić piše o ljudima koje dobro poznaje, o porodicama koje su mu bliske. On izražava svoju tugom i melanholijom zbog činjenice da su mnogi daroviti i talentovani pojedinci postali žrtve istorijskih vrtloga i političkih oluja. “Kafe B.” nas suočava sa realnošću našeg društva i pomaže nam da razumemo uticaj političke i društvene klime na pojedince i njihove porodice. Ovaj roman ističe se svojom autentičnošću, dubinom i kompleksnošću likova, te nam daje mogućnost da promislimo o našem društvu i vrednostima koje ga oblikuju. “Kafe B.” je knjiga koja nas navodi na introspekciju, podstičući nas da prepoznamo važnost razumevanja i suosećanja prema drugima, kao i potrebu za izgradnjom bolje budućnosti u svetlu iskustava prošlosti.